Novosti

OVERA DOKUMENATA

Overa dokumenata
Davanje ovlašćenja, overa potpisa i fotokopije

U diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije, pored ostalog, vrši se sastavljanje ovlašćenja, overa potpisa, fotokopije, prevoda i sl. Obim i forma punomoćja definisani su Zakonom o opštem upravnom postupku. Overa potpisa izvršiće se na svakoj izjavi kojom se ne izaziva rasna ili verska netrpeljivost, ne vređa država, državni organi i njeni predstavnici. Izuzetak u poslovima overe potpisa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima predstavljaju ugovori o kupoprodaji nepokretnosti jer se oni overavaju isključivo kod suda. Jedna od načješće sastavljanih i overavanih izjava u diplomatsko-konzularnim predstavništvima je naslednička izjava.

Legalizacija javnih isprava za upotrebu u inostranstvu

Javne isprave izdate u Srbiji legalizovaće se samo, ako zakon države u kojoj će biti upotrebljene zahteva legalizaciju.

Strane javne isprave legalizovaće se za upotrebu u Srbiji ukoliko je to zakonom propisano.

Legalizacija, je zakonom propisana formalna procedura kojom se inostranom organu saopštava činjenica da je određena pismena isprava, javna isprava države iz koje potiče i da je sastavljena, izdata, ili overena, od nadležnog organa te države.

Legalizacija je formalnost, jer se u propisanom postupku ne ispituje, niti potvrđuje, istinitost sadržaja isprave.
Legalizacijom strana javna isprava stiče istu dokaznu snagu javne isprave, kao da su je izdali organi države, u kojoj će se upotrebiti.

Izvodi iz matičnih knjiga na višejezičnim obrascima

Izvodi iz matičnih knjiga izdati na višejezičnim obrascima, u skladu sa Bečkom konvencijom o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine, mogu se upotrebiti u državama potpisnicama Konvencije bez legalizacije.
Spisak država potpisnica možete pogledati OVDE.

A. DIPLOMATSKO-KONZULARNA LEGALIZACIJA

Legalizaciju stranih javnih isprava, za upotrebu u Srbiji, vrše organi države koja ih je izdala i diplomatsko-konzularno predstavništvo Srbije akreditovano u toj državi.

Legalizaciju isprava izdatih u Srbiji, za upotrebu u stranoj državi, vrše nadležni organi Srbije i diplomatsko-konzularno predstavništvo strane države, akreditovano u Srbiji.

Diplomatsko-konzularna legalizacija, ili samo, konzularna legalizacija. (napomena: u običnom govoru često se koristi i naziv: „puna legalizacija“) je formalnost, kojom diplomatsko-konzularni predstavnici države, na čijoj teritoriji treba da se upotrebi strana javna isprava, potvrđuju verodostojnost potpisa, svojstvo u kom je potpisnik isprave postupio i istovetnost otiska pečata ili žiga, kojim je isprava snabdevena.

Nadležni organi, po redosledu overavanja, su: osnovni sudovi, Ministarstvo pravde Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatsko-konzularno predstavništvo države u kojoj će isprava biti upotrebljena.

Predsednik osnovnog suda, odnosno sudija koga on odredi, svojim potpisom i otiskom pečata suda, na ispravi koju su izdali, ili overili, organi sa sedištem na području tog suda, potvrđuje potpis ovlašćenog lica, njegovo svojstvo u organu i otisak pečata organa.

Ministarstvo pravde potpisom ovlašćenog lica i otiskom pečata Ministarstva pravde, potvrđuje potpis predsednika suda, ili ovlašćenog sudije i otisak pečata suda.

Ministarstvo spoljnih poslova, potpisom ovlašćenog lica i otiskom pečata Ministarstva spoljnih poslova, potvrđuje potpis ovlašćenog lica i otisak pečata Ministarstva pravde.

Diplomatsko-konzularna legalizacija javne isprave izdate u Srbiji okončana je, kada diplomatsko-konzularno predstavništvo države, u kojoj će isprava biti upotrebljena, potvrdi potpis ovlašćenog lica i otisak pečata Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Tog trenutka javna isprava izdata u Srbiji stiče dokaznu snagu javne isprave i u državi u kojoj će biti upotrebljena, kao da su je izdali organi vlasti te države.

Kada strana javna isprava treba da se upotrebi u Republici Srbiji zakonska procedura sprovodi se prema zakonodavstvu države iz koje potiče, a dokaznu snagu javne isprave u Srbiji stiče, overom u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije.

B. APOSTILLE POTVRDA

Apostille potvrdu izdaju organi države koji su izdali ispravu

Protekom vremena pokazalo se da, iako je samo formalnost, komplikovana procedura legalizacije, ne može da prati razvoj međunarodno-pravnog saobraćaja i potrebe savremenog sveta, što je imalo za rezultat dogovor između određenog broja država da potpišu u Hagu, 05.oktobra 1961. godine, Konvenciju o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava.

Potvrda Apostille je jedina formalnost, koja prema odredbama Konvencije, može da se zahteva da bi javne isprave, sačinjene na teritoriji jedne države potpisnice, mogle da se upotrebe na teritoriji svih država potpisnica, sa dokaznom snagom koju imaju i javne isprave tih država.

Potvrda Apostille izdaje se na zahtev svakog imaoca isprave.

Države potpisnice slobodno određuju odgovarajući organ vlasti, nadležan za izdavanje potvrde Apostille.
Konvencijom je određeno na koje javne isprave se primenjuje, a na koje se ne može primeniti.

Primenjuje se na isprave koje izdaju organi ili službenici državnog pravosuđa, javnog tužilaštva, sudskih pisarnica i sudski izvršitelji, na administrativne isprave, isprave koje je izdao ili overio javni beležnik, službene navode o upisima u javne knjige i na službne overe potpisa na privatnim ispravama.

Ne primenjuje se na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici i na isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao.

Potvrda Apostille treba da bude sačinjena u skladu sa propisanim obrascem, stavljena na samu ispravu ili njen dodatak, može da bude sastavljena na službenom jeziku vlasti koja je izdaje, ali naslov: „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961“ mora da glasi na francuskom jeziku, da bi je organi država ugovornica prepoznali i prihvatili.

U Srbiji je za izdavanje potvrde Apostille nadležan osnovni sud, za javne isprave koje su sastavili, izdali ili overili organi sa sedištem na području tog suda.

Potvrdu Apostille potpisuje predsednik Opštinskog suda ili sudija koga on ovlasti i snabdevena je pečatom tog suda.
Države potpisnice Konvencije.

V. KADA LEGALIZACIJA NIJE POTREBNA

Legalizacija javnih isprava nije potrebna, kao ni potvrda Apostille:

a) Kada između Srbije i države, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije.
Spisak država sa kojima Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije možete videti ovde.

b) Kada isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, ne podležu legalizaciji za upotrebu u nekoj državi, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji,

v) Kada organ države pred kojim će se upotrebiti javna isprava izdata u Srbiji ne zahteva legalizaciju;

g) Kada legalizacija nije moguća zbog prirode, karaktera, ili tipa javne isprave, (putne isprave, lične karte i sl.), kao i kada se javne isprave odnose na komercijalne, spoljnotrgovinske ili carinske poslove, odnosno, prate robu, pri izvozu i uvozu, a izdaju ih, ili overavaju, nadležna privredna komora, ili carinski organi (carinske deklaracije, fakture, uverenja o carinskom nadzoru, poreklu robe, direktnoj pošiljci, krajnjem korisniku i sl.).

G. KADA SE VRŠI LEGALIZACIJA PREVODA

Da bi javna isprava jedne države mogla biti upotrebljena u drugoj državi, u kojoj se koristi jezik, različit od jezika na kom je isprava izdata, potrebno je da bude prevedena na jezik države u kojoj će biti upotrebljena. Prevod može biti sačinjen u državi iz koje potiče isprava, ili u državi u kojoj će biti upotrebljena. Prevod isprave je prateća isprava i važi samo uz izvornu ispravu.

Ukoliko je prevod sačinjen u državi iz koje potiče isprava, treba da bude legalizovan na isti način kao i izvorna isprava.
Na izvornoj ispravi, overava se potpis ovlašćenog lica i otisak pečata, ili žig organa, koji je izdao ispravu, a na prevodu, potpis ovlašćenog prevodioca i otisak pečata, ukoliko ga koristi.

Legalizacijom prevoda saopštava se inostranim organima da je prevodilac jedne države, zakonom te države, zvanično ovlašćen za sačinjavanje prevoda na određeni jezik. (registrovani sudski tumač, ovlašćena agencija, prevodilački biro i sl.)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *