Novosti

PROUZROKOVANJE ŠTETE I NJENA NAKNADA

Redakcija Profi Sistem-a dana Jan 14, 2014 | 0 komentara

Jedan od brojnih izvora obligacija-obaveza jeste prouzrokovanje štete, koja može biti materijalna i nematerijalna.
Zakon štetu definiše kao umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).
Pod nematerijalnom štetom, dakle, podrazumevamo fizički bol, psihički bol i strah.
Oštećenom se, zbog povrede (nematerijalnih) prava ličnosti, novčana naknada može dosuditi samo kad su se posledice te povrede manifestovale u jednom od vidova nematerijalne štete.
Prema Zakonu o obligacionim odnosima (čl.200.), za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Međutim, kada je neki od vidova nematerijalne štete nastao, oštećenom se novčana naknada može dosuditi samo kada jačina i trajanje bolova i straha ili druge okolnosti slučaja to opravdavaju, da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža.
Oštećeni svoje pravo za naknadom nematerijlne štete ostavaruje tako što tužbom inicira postupak kod nadležnog suda.
Navedena tužba odlikuje se time da zahtev za pravičnu naknadu mora biti određen za svaki vid nematerijalne štete pojedinačno i kad je šteta proistekla iz istog životnog događaja. Ako tužbeni zahtev za naknadu više vidova nematerijalne štete nije jasno opredeljen, sud će postupiti po odredbi čl.109.Zakona o obligacinim odnosima. U praksi se dešava, da kada oštećeni ostane pri zahtevu za jedan novčani iznos za nematerijalnu štetu u celini, sud po takvoj tužbi postupi i odluči o tužbenom zahtevu, ali samo ako na osnovu činjeničnih navoda oštećenog može sam da razluči pojedine vidove nematerijalne štete. U tom slučaju, pravičnu naknadu sud će odrediti za svaki pojedini vid nematerijalne štete, u okviru postavljenog tužbenog zahteva u celini.
Dešava se i to da oštećeni istakne odvojene zahteve za pojedine vidove nematerijalne štete, ali ih ne označi u skladu sa zakonom, ili pogrešno opredeli njihovu sadržinu, a taj nedostatak u postupku prethodnog ispitivanja tužbe ne bude otklonjen, te sud na osnovu činjeničnih navoda oštećenog sam razluči pojedine vidove štete u skladu sa zakonom i po njima odluči.
Pravična novčana naknada
Pravičnost novčane naknade ogleda se u tome da njena visina oštećenom pruži odgovarajuću satisfakciju (da uspostavi psihičku ravnotežu) prema značaju povređenog dobra i težini povrede, pri čemu o visini naknade sud odlučuje po slobodnom uverenju, ali tada nije u obavezi da poštuje tabele osiguravajućih organizacija o visini naknade za pojedine vidove neimovinske štete.
Naknada za fizički bol
Povređenom licu koje je trpelo fizičke bolove, pripada pravo na naknadu čija visina zavisi od inteziteta i vremena trajanja tih bolova, što se u svakom konkretnom slučaju utvrđuje veštačenjem.
Postavlja se pitanje u praksi koji je to intezitet i vremensko trajanje fizičkih bolova koje opravdava novčanu naknadu.
Oštećeni po pravilu nema pravo na naknadu neimovinske štete za pretrpljene fizičke bolove izazvane lakom telesnom povredom, izuzev u slučaju ako su bolovi jakog ili srednjeg inteziteta i dužeg trajanja.
Pored bolova od konkretne povrede, prilikom odlučivanja o naknadi razmatraju se i nelagodnosti oštećenog u toku lečenja, kao na primer kraća nesvestica, hospitalizacija, vezanost za krevet, operacije, infuzije, injekcije, itd).
Neki od vidova gore nabrojanih nelagodnosti mogu u nekim slučajevima prerasti u u drugi vid nematerijalne štete npr. duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti.
Duševni bolovi zbog umanjenja životnih aktivnosti
Ovo je poseban osnov za naknadu štete koji obuhvata sva ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog, koje je ostvarivao ili bi po redovnom toku stvari u budućnosti izvesno ostvarivao. Pod ograničenjem se podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore, ili pod posebnim uslovima.
Postavlja se pitanje kakvog je karaktera ovaj vid štete.On je po pravilu trajnog karaktera, međutim, novčana naknada se može dosuditi i kada je umanjenje životne aktivnosti privremeno, ako je jačeg inteziteta i dužeg trajanja, ili ako to posebne okolnosti opravdavaju.
Pri utvrđivanju visine pravične novčane naknade za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti sud će uzeti u obzir i naknadu za telesno oštećenje na koju oštećeni ima pravo po propisima o invalidskom osiguranju, pa će na osnovu svih okolnosti slučaja po slobodnoj oceni utvrditi u kojoj meri naknada za telesno oštećenje utiče na visinu novčane naknade za ovaj vid nematerijalne štete. Visina naknade utvrđuje se na isti način i u slučaju kad sud pravičnu naknadu zbog umanjenja životne aktivnosti dosuđuje u obliku novčane rente.
Kod ovog osnova za naknadu štete treba pomenuti i to da životno doba oštećenog različito utiče na visinu naknade nematerijalne štete.
Novčana naknada zbog umanjenja životne aktivnosti dosuđuje se u jednokratnom novčanom iznosu, ali može, na zahtev oštećenog, biti dosuđena i u obliku novčane rente, ako takav oblik naknade prema okolnostima datog slučaja predstavlja odgovarajuću satisfakciju.
Dešava se da se nakon donešene presude pogorša zdravstveno stanje oštećenog, čime se još više smanji njegova životna aktivnost. Takva presuda može biti izmenjena, jer se u takvom slučaju radi o novoj šteti.
Duševni bol zbog naruženosti
Pravo na naknadu nematerijalne štete zbog naruženosti pripada svakom licu, kod koga je nastupila naruženost, jer je prirodno da ono zbog toga trpi psihičke patnje. Od stepena naruženosti i mesta na kome se nalazi zavisi i stepen psihičkih patnji i njihova opravdanost.
Naruženost se manifestuje u obliku gibitka ili oštećenja nekog dela tela,, zbog čega oštećeni trpi duševne bolove, za šta mu pripada pravo na novčanu naknadu.
Osnov na novčanu naknadu pri tom nije samo u tome, da li i u kojoj meri izmenjena spoljašnost oštećenog izaziva odbojnost-gađenje okoline, sažaljenje ili na drugi način skreće pažnju, već se uzimaju u obzir i subjektivna merila o uticaju svih elemenata. Tako na primer primetnost, obim i sl.
Pri dosudi novčane naknade, merenja njene visine sud je svakako obavezan da vodi računa posebno o činjenici koji deo tela oštećenog je naružen. Promene na licu svakako predstavljaju naruženost jakog stepena, koja posebno s obzirom na lokalizaciju, zbog izloženosti okolini, prouzrokuje kod povređenog duševne bolove i stvara kompleks inferioornosti, za šta mu, kao za poseban vid nematerijalne štete, pripada pravo na pravičnu novčanu naknadu.
Duševni bolovi zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva ličnosti
Ovo je takođe poseban osnov za nakanadu nematerijalne štete.
Napad na lična dobra čoveka, može, pored materijalne štete, da prouzrokuje i neimovinsku štetu, koja se po pravilu ispoljava u poremećaju psihičke ravnoteže ličnosti, poremećaju normalnog duševnog stanja, trpljenjem duševnih bolova.
Značajno je istaći da krivično pravna zaštita zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva ne isključuje građansko pravnu zaštitu u smislu zahteva za neimovinskom štetom.
Duševni bolovi zbog smrti bliskog lica
Takođe se radi o jednom osnovu za naknadu nematerijalne štete koji predstavlja jedan vid zadovoljenja koje je odgovorno lice dužno da da oštećenom.
Visina ove naknade zavisi od relevantnih okolnosti, a pre svega od iznteziteta psihičkoh bola koji oštećeni trpi. Pri oceni inteziteta psihičkog bola uzima se u obzir kako stepen srodstva između oštećenog lica i poginulog, tako i druge strane u njihovom životnom i roditeljskom odnosu i emotivnoj povezanosti.
Tako na primer pravična novčana naknada za duševne bolove deteta zbog smrti roditelja predstavlja naknadu za bol izazvan samim saznanjem za smrt, tako i za sve kasnije bolove koje dete trpi zbog gubitka roditelja, ljubavi, nege, pažnje koju bi mu roditelj pruži. Dakle, uzimaju se u obzir i duševni bolovi koje će dete trpeti u toku razvoja.
Naknada za strah
Strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka, koji može imati lakši ili teži oblik. To može pre svega biti strah za život, koji nastaje u trenucima kada se neko lice nađe suočeno sa smrću, ali stah može prouzrokovati i depresije, neurotična stanja, traumatske šokove ili trajni psihičko poremećaj sa mogućnošći prouzrokovanja i težih posledica. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka, odnosno vid nematerijalne šteta.
Dakle, da bi oštećeni ostvario pravo na novčanu naknadu zbog pretrpljenog straha, taj strah mora da ima određene kvalitete. Dakle, to moraju da opravdavaju okolnosti slučaja, a naročito njegova jačina i trajanje.
Tako se pravična novčana naknada može se dosuditi za strah koji je bio intezivan i dužeg trajanja. Ako je intezitet straha kratko trajao, naknadno se može dosuditi ako je u dužem vremenskom trajanju narušena psihička ravnoteža oštećenog.
Za svaki strah ne pripada naknada, već samo kad je prouzrokovani strah naročito intezivan, a poremećaj njime izazvan trajnije prirode. Ta razlika ima svoje opravdanje, jer bez tih uslva strah ne predstavlja poremećaj osećajne svere ljudskog organizma sa trajnim i relevantnim posledicama. Ne predstavlja negativnu posledicu koju u domenu naknade neimovinske štete opravdava zadovoljenje u vidu određenog novčanog iznosa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *