Novosti

Nazad na Novosti
advokati beograd

Kako pokrenuti ostavinski postupak

Šta je ostavinski postupak

Ostavinski postupak ili ostavinska rasprava predstavlja sudski proces tokom kog sud utvrđuje ko su naslednici umrlog lica, koja imovina je zaostavština umrlog lica koju oni nasleđuju i koja prava iz zaostavštine im pripadaju.

Ostavinski postupak – proces

Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim se sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Matičar u roku od 30 dana dostavlja izvod iz matične knjige umrlih ostavinskom sudu, koji dalje daje zaduženje javnom beležniku da sačini smrtovnicu. Javni beležnik smrtovnicu sastavlja i u slučajevima kad preminuli iza sebe nije ostavio nikakvu imovinu.

Popis imovine obuhvata celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu umrlog koja se nalazila u posedu drugog lica, kao i imovinu drugih lica koja se nalazi u posedu umrlog iako nije njegova svojina. Pokretna imovina popisuje se pojedinačno, po vrsti, broju, meri, dok se nepokretna imovina popisuje po katastarskim detaljima. I kod pokretne i nepokretne imovine naznačava se vrednost imovine.

Nakon popisa imovine, zapisnik se dostavlja sudu, učesnicima popisa i naslednicima. Utvrđuje se postojanje pisanog ili usmenog testamenta, nakon kog sud određuje ročište na kom se raspravlja zaostavština. Sud od naslednika uzima izjave o prihvatanju ili odricanju prava na nasleđe. Rešenje o nasleđu se donosi kada sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe. Zaostavština bez naslednika pripada Republici Srbiji i postaje deo državne imovine. Sud daje proglas u službenom glasniku u trajanju od godinu dana. Ukoliko se u ovom periodu niko od naslednika ne javi, zaostavština pripada državi.

Ostavinski postupak se obustavlja ako se utvrdi da preminuli nema imovinu ili je ima, ali je njome raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ostavinski postupak se ne održava i ukoliko preminuli ima samo pokretnu imovinu, bez nepokretne, koju niko od naslednika ne potražuje.

Naslednici koji su nezadovoljni ishodom ostavinskog postupka imaju pravo žalbe, bilo da postupak sprovodi sud ili javni beležnik.

Koji sud je nadležan za ostavinski postupak

Nadležnost suda zasniva se prema mestu boravka ili prebivališta preminulog lica – ostavioca. Može se desiti slučaj da preminuli nije imao boravak ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Tada se donosi odluka o mesnoj nadležnosti suda na osnovu najvećeg dela terirorijalne pripadnosti zaostavštine – biraće se sud na čijem se području nalazi najveći deo imovine koja se zaostavštinom deli.

Uloga javnog beležnika u ostavinskom postupku

Čim osoba premine, po službenoj dužnosti pokreće se ostavinski postupak. Matičar upisuje smrt u matične knjige i ima dužnost da u roku od 30 dana dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Ostavinski sud, nakon što primi izvod iz matične knjige umrlih, daje nalog javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Smrtovnica je javna isprava i sastavlja se i u slučajevima kada nema nikakve materijalne zaostavštine umrlog lica.

Javni beležnik po službenoj dužnosti pribavlja sve podatke, prvenstveno od rodbine umrlog lica i upisuje ih u smrtovnicu. Ukoliko javni beležnik nije u mogućnosti da dođe do svih podataka, on nepotpunu smrtovnicu predaje sudu, koji je u obavezi da je sam dalje popuni. Čak i ako se desi da sud ne uspe da popuni smrtovnicu u potpunosti, propust nije veliki, jer se na ostavinskom postupku pojavljuju naslednici koji prilažu dokumente vezane za imovinu ostavioca.

Javni beležnik, pored popunjavanja smrtovnice, ima službeno ovlašćenje da izvrši popis i procenu imovine ostavioca. Popis i procena vrše se u prisustvu dve punoletne osobe, a ukoliko je potrebno popisu može prisustvovati i sudski veštak. Naslednici i legari takođe imaju pravo da prisustvuju tokom popisa imovine. Javni beležnik u zapisnik unosi podatke o vrednosti pokretne i nepokretne imovine. Zapisnik dostavlja svim licima koja učestvuju u ostavinskom postupku, jer imaju pravo prigovora na zapisnik, ukoliko smatraju da nije ispravno sačinjen. U tom slučaju ostavinski sud daje ovlašćenje drugom javnom beležniku da ponovo popiše i proceni vrednost imovine.

Sud može ovlastiti javnog beležnika da da sprovodi ostavinski postupak, nakon prijema smrtovnice. U tom slučaju sud ima dužnost da nadzire rad javnog beležnika i ukoliko smatra da ne postupa ispravno ili odugovlači u radu, može mu oduzeti povereni predmet.

Nerođeno dete ostavioca

Nerođeno dete ostavioca može biti naslednik ukoliko se rodi živo. U tom slučaju ima jednaka prava kao i rođena deca, i drugi naslednici ostavioca. Kada se sazna da će dete biti rođeno, sud o tome obaveštava organ starateljstva koji nerođenom detetu postavlja staraoca.

Usmeni testament

Ako je ostavilac za života sačinio testament, javni beležnik ga dostavlja sudu i naredni korak je proglašenje testamenta. Proglašenje testamenta vrši se u tako što sud otvara i čita pisani testament u prisustvu dve punoletne osobe, koje mogu biti i naslednici. Naslednici imaju pravo da traže prepis testamenta, a isti se može proglasiti čak i kada nije punovažan ili kad postoji više verzija istog.

Kada je u pitanju usmeni testament sastavlja se isprava sa izjavom koju daju svedoci usmenog testamenta o volji ostavioca. Isprava se čita pred sudom. Ukoliko isprava nije sačinjena sud će morati da sasluša svedoke pod zakletvom.

Nepostojanje testamenta ili zaostavština bez naslednika

Ako je testament nestao ili je uništen, a među naslednicima ostavioca nema spora da je testament postojao, ostavinski sud će ih pojedinačno saslušati kako bi utvrdio činjenice o obliku i sadržaju testamenta, kao i načinu njegovog nestanka. Zapisnik saslušanja proglašava se po odredbama koje važe za proglašavanje pisanog testamenta. Ukoliko među naslednicima postoji spor vezan za oblik i sadržaj testamenta, upućuju se na parnični postupak.

Ukoliko zaostavština nema druge zakonske naslednike, naslednik je Republika Srbija. Republika Srbija ne može se odreći prava na nasleđe, a zaostavština koju nasledi postaje državna imovina.

Kako se izjasniti na ostavinskoj raspravi

Nadležni sud određuje ročište na kom će se raspraviti zaostavština i naslednici će dati nasledničke izjave. Pozive za ovo ročište sud dostavlja lično naslednicima. Naslednici, bilo da su zakoniti ili testamentarni, u obavezi su da daju izjavu, pozitivnu ili negativnu. Odnosno da li prihvataju nasleđe ili ga se odriču. Ovu izjavu naslednici mogu dati i van zakazanog ročišta, ali mora biti overena. Naslednici koji prihvate nasleđe prihvataju i dugove ostavioca, u visini nasleđene imovine.

Nasleđe ne može biti prihvaćeno delimično ili uslovljeno. Potrebno je da izjava bude jasna i bez sumnje pokaže da li naslednik prihvata ili odbija nasleđe. U slučaju da naslednik ne želi svoj deo nasleđa. Može ga se odreći u korist drugog naslednika, što predstavlja ugovor o poklonu.

Nije moguće odreći se nasleđa u ime druge osobe. Ukoliko se zakonski zastupnik nerođenog deteta odriče njegovog prava na nasleđe. Izjava je punovažna samo uz saglasnost organa starateljstva.

Ukoliko se nakon ostavinske rasprave sazna za imovinu za koju se nije znalo tokom trajanja ostavinske rasprave. Pokreće se dopunska ostavinska rasprava.

Šta ako se ne dođe na ostavinsku raspravu

Izostanak sa ročišta ne posmatra se na štetu naslednika, nego se pretpostavlja da nasleđe prihvata. Nasledničke izjave ne mogu da budu opozvane. Međutim ukoliko se tokom ostavinskog postupka dozna za nove činjenice za koje se nije znalo u momentu nasleđivanja, naslednik može izmeniti odluku.

Problemi kod ostavinske rasprave

Ako se sumnja da je naslednička izjava data pod pretnjom ili prinudom, može se pobiti u parničnom postupku. Postoji razlika između spora o činjenicama i spora o pravu. Ukoliko zakonodavac proceni da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, uputiće ih na parnični postupak i propisaće obavezu suda o prekidu raspravljanja zaostavštine.

Sud reaguje na ovaj način kada su u pitanju činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe, kao što su punovažnost ili istinitost testamenta, odnos naslednika i ostavioca na osnovu kog se po zakonu nasleđuje, činjenice od kojih zavisi zahtev naslednika da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti za svakodnevnu upotrebu, činjenice od kojih zavisi veličina dela koji se nasleđuje, činjenice od kojih zavisi nedostonost ili isključenje naslednika, činjenice o tome da li se neko lice odreklo nasleđa.

Poziv za ostavinsku raspravu

Poziv za ostavinsku raspravu dostavlja se od strane suda naslednicima. Naslednici se pozivom obaveštavaju da je ostavinski postupak pokrenut i da dostave testament ukoliko se nalazi kod njih.

Troškovi u postupku ostavinske rasprave

Troškovi ostavinske rasprave jednoglasno su uvaženi kao najveći nedostatak nasleđivanja. Troškove ostavinske rasprave isplaćuju naslednici zaostavštine. Takse koje se naplaćuju, određuju se prema vrednosti zaostavštine i fiksne su, ne mogu biti izmenjene. Takse koje naplaćuju javni beležnici često su mnogostruko veće od taksi koje donosi sud, stoga se često dešava da naslednici moraju da se zaduže kako bi preuzeli zaostavštinu.

Uz troškove javnog beležnika ili suda, naslednici plaćaju i porez na nasleđenu imovinu. Porez se plaća na nepokretnosti, vozila bilo da su drumska, vazdušna ili vodena, intelektualnu svojinu, gotov novac, štedni ulog, depozit u banci itd. Poreska stopa za naslednike drugog reda je 1.5%, a za naslednike drugog ili daljih naslednih redova iznosi 2.5%.

Naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji, ne plaćaju porez na nasleđe. Porez na nasleđe se ne plaća i u slučaju ugovora o poklonu,  zatim i u slučaju kada je naslednik drugog naslednog reda poljoprivrednik koji je nasledio imovinu potrebnu za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ukoliko je sa ostaviocem živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti. Porez se ne plaća na nasleđeni stan, ukoliko je naslednik drugog naslednog reda živeo u stanu sa preminulim najmanje godinu dana.

Podeli

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Nazad na Novosti
Pozovite nas!