Novosti

Nazad na Novosti
mobing na poslu

Mobing na poslu – šta uraditi? kome se obratiti za pomoć?

mobing na poslu

mobing na poslu

Mobing na poslu podrazumeva svako psihičko ili pak verbalno zlostavljanje na radnom mestu sa namerom da se obezvredi rad pojedinca ili grupe (kolektiva).
Metode ovakvog postupka su najrazličitije, a mi ćemo izdvojiti najuobičenije.

  • ponižavanje
  • zastrašivanje
  • uvredljivo ponašanje u nameri da se individua ili kolektiv kazni ili zastraši
  • neopravdano nametanje uslova rada
  • ugrožavanje zdravlja
  • izolovanje od drugih zaposlenih lica
  • navođenje da pojedinac da otkaz ili da raskine ugovor
  • ismejavanje
  • uznemiravanje (seksualno, psihičko, verbalno)

Postoje dva tipa naznačenog mobinga:

  1. mobing praznog stola – žrtvi se obično ne daju poslovni zadaci kako bi joj se porušio integritet u firmi.
  2. mobing punog stola – Žrtva dobija hrpu radnih zadataka, prisiljava se na rad. Nadređeni ne dozvoljava žrtvi da ide na odmor. Žrtva dobija kratke vremenske rokove za ispunjenje radnih zadataka.

Postoje i druge vrste zlostavljanja na radnom mestu, ali uvek je negde u osnovi potcenjivanje, obezvređivanje i omalovažavanje.

Poreklo reči mobing

Reč mobing potiče od engleske reči, tačnije glagola to mob što bi značilo nasrnuti na nekoga, navaliti.
Imenica mob koja znači rulja, omila, masa i pridev mobbish koji vrlo jasno opisuje način na koji mobing funckioniše, a ima značenje grub, vulgaran, prost.

Stoga, mobing na poslu bi predstavljao niz radnji koje za sobom nose psihološki teror, moralno unižavanje, psihičko maltretiranje.

Šta je mobing na poslu prema našem zakonu?

 

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je jasno definisao ponašanje koje se može okarakterisati kao mobing na poslu.

  • repetitivno ponašanje
  • ponašanje koje unižava i povređuje dostojanstvo zaposlenog
  • ponašanje koje izaziva strah kod zaposlenog (izolovanje, pogoršavanje uslova rada itd.)

Naravno, budući da je u pitanju osetljiva tema, postoji dosta rupa u dokazivanju mobinga. Pored niza stavki koje propisuje zakon, nekada je dovoljno samo dokazati zastrašivanje i uvredljivo ponašanje.

Najčešće pometnje nastaju kod ponavljanog ponašanja. Ova definicija je sporna jer je neodređena. Postavlja se pitanje šta uraditi recimo, ako zaposleni dobije premeštaj sa svog radnog okruženja u nehumano okruženje sa nehigijenskim uslovima? Stoga, prema zakonu ne bi bila ispunjena stavka o ponavljanom ponašanju, a ovaj postupak ne bi mogao da se tretira kao mobing na poslu.

Mobing i diskriminacija

Mobing i diskriminacija su svakako dva različita pojma. Razlikuju se po:

  • motivima
  • načinu izvršenja
  • zakonskom regulisanju

Diskriminacija se vrši na osnovu nekog ličnog svojstva žrtve – pol, boja kože, nacionalnost, verska pripadnost, seksualna orijentacija itd.

U nekim slučajevima može doći do izjednačavanja mobinga i diskriminacije budući da su ciljevi donekle slični – ponižavanje pojedinca, povreda dostojanstva, uvrede itd. Razlika je u nijansama.
Diskriminator će se ponašati u zavisnosti od svog verskog, nacionalnog, rasnog ili političkog ubeđenja.
Zlostavljač će najverovatnije biti vođen željom za moći, potrebom da dominira, da nametne svoj uticaj i da zauzme višu poziciju.

Tipovi zlostavljanja na radu i kako ih tretirati?

Potencijalni zlostavljači na radnom mestu mogu biti:

  • poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca – i u tom slučaju se odmah mogu pokrenuti spor i tužba
  • drugi zaposleni – ovaj problem se prvo rešava mirnim putem u okviru samog posla. Ukoliko ne dođe do razrešenja, žrtva može podneti tužbu sudu.

Postupak mirenja

Postupak mirenja je moguć samo ako su izvršioci zlostavljanja drugi zaposleni (pojedinac ili grupa).
Poenta ovog postupka jeste da se svi nesređeni odnosi srede u okviru firme i težnja je da se oni okončaju mirnim putem.

Rok za podnošenje zahteva posredovanja, rok da poslodavac prihvati zahtev, kao i rok da se vodi posredovanje iznosi tri dana od datuma kada poslodavac primi zahtev.

Obično se dešava da posrednik bude neko ko nije edukovan kako da uravnoteži novonastalu situaciju između žrtve i počinioca zlostavljanja.

Posrednik može samo da predloži rešenje situacije, a ne i da ga nameće. Posrednik treba da se odabere u roku od osam radnih dana, a razrešenje postupka može da traje 30 dana od dana određivanja. Ukoliko se ovaj postupak ne razreši, sledeći korak je prijava i tužba.

Kome prijaviti zlostavljanje na poslu?

Angažovanjem advokatske kancelarije, mobing ćete prijaviti sudu tako što ćete podneti tužbu protiv lica koje vas je zlostavljalo na radnom mestu.

Stvar je u tome što se pisani zakon ne može primeniti tako dobro u ovim slučajevima. Recimo, tipičan primer je kurir brze pošte koga zlostavlja pojedinac kome treba da preda tu poštu, a koji nije njegov poslodavac. Ovaj slučaj ne može ni po kojoj osnovi da se tretira kao mobing na poslu.

Tužba za mobing na poslu i sudska praksa

Rok za podnošenje tužbe za mobing je šest meseci od dana kada se desila poslednja situacija koja predstavlja zlostavljanje.

Ukoliko se desilo mirenje, rok za podnošenje tužbe je 15 dana od kada je dostavljeno obaveštenje da zaposleni nije zadovoljan razrešenjem postupka.

I pored toga što je mobing na poslu označen kao hitan slučaj, sudska praksa priča totalno drugu priču. Ukoliko ovaj postupak dugo traje, propisane su određene mere zaštite za žrtvu zlostavljanja:

  • poslodavac može da premesti zlostavljača u drugu radnu okolinu
  • poslodavac može da udalji zlostavljača sa rada uz određenu novčanu naknadu u obliku zarade
  • zaposleni ima pravo da odbije da radi dok traje sudski proces i da za to dobije novčanu naknadu u visini mesečne zarade

Potencijalni primeri mere zaštite:

  • zabrana prilaska
  • obaveza vraćanja zaposlenog na rad
  • plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora

Podeli

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Nazad na Novosti
Pozovite nas!