Saglasnost izjavljenih volja je neophodan uslov za zaključenje ugovora, ali ne mora biti dovoljan, potrebno je da je dozvoljen i moguć predmet, osnov i nekada ako je potrebna posebna forma. Predugovori su priprema za stvaranje ugovora. To su sve radnje koje prethode postizanju saglasnosti volja. Kada se postigne saglasnost volja o bitnim elementima ugovora, možemo reći da je nastao ugovor. Pregovori ne obavezuju.
#1 Ugovor o prometu nepokretnosti
Promet nepokretnosti podrazumeva prenos prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom.
Tu se naravno uključuje i prenos prava svojine sa jednog nosioca prava na drugog.
Ovaj ugovor se zaključuje u vidu javnobeležničkog zapisa, tako da će vam biti preko potrebni advokati za nekretnine koji će vam objasniti sve stavke ugovora.
#2 Kupoprodajni ugovor
Naravno, radi se o ugovru koji se sklapa između kupca i prodavca nepokretnosti.
Prodavac je tu da da saglasnost da kupac može da bude vlasnik određene nekretnine, a kupac je tu da preuzme pravo vlasništva na nepokretnost.
Čitava problematika nastaje kada se prekrše neke stavke u ugovoru i tu će vam u velikoj meri značiti saveti advokata za nekretnine jer će baš oni brinuti o vašim pravima.
#3 Ugovor o poklonu
Ugovor o poklonu nekretnine uključuje dva lica : poklonodavca i poklonoprimca.
Poklonodavac se obavazuje da poklonoprimcu preda u svojinu određenu nekretninu bez ikakve novčane ili materijalne naknade.
U teoriji ovde ništa sporno ne bi trebalo da se desi, ali praksa govori drugačije.
Lice koje je dobilo na poklon nekretninu nakon smrti poklonodavca postaje sam naslednik nepokretnosti. Svi su osetljivi na temu nasledstva, i uvek će se pojaviti potencijalni naslednici da brane svoja prava.
#4 Ugovor o zakupu
Ugovor o zakupu se propisuje između dva lica : zakupodavca i zakupca.
Zakupodavac je u obavezi da određenu nekretninu preda na upotrebu zakupcu na određeni vremenski period, dok se zakupac obavezuje da plaća određenu novčanu naknadu za korišćenje nekretnine.
Problemi nastaju kada se ugroze prava i jedne i druge strane. Prisustvo advokata je preko potrebno i za jednu I za drugu stranu ne bi li se nečija prava ugrozila.
#5 Ugovor o posredovanju
Ugovor o posredovanju se sklapa između nalogodavca i posrednika.
Posrednik je u obavezi da pronađe lice koje je ključno u sklapanju samog ugovora I da ga dovede u vezu sa nalogodavcem.
Ukoliko se desi da ugovor bude zaključen, nalogodavac se obavezuje da plati određenu sumu posredniku.
Posrednik ne mora biti lice, može biti i neka od finansijskih institucija – banka, turistička agencija itd.
Prisustvo advokata je od velikog značaja u ovim trenucima jer može doći do nepredviđenih komplikacija.
#6 Ugovor o delu
Sklapanje ovog ugovora se vrši između naručioca i izvršioca posla.
Ugovor o delu se sklapa kada izvršilac posla nema status zaposlenog, već radi na određeno vreme van radnog odnosa. On nema nikakva prava iz radnog odnosa.
Ukoliko se neki članovi ovog ugovora prekrše, oštećeno lice može unajmiti advokata sa kojim će osmisliti sistem odbrane.
#7 Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovor o doživotnom izdržavanju propisuje se između primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja.
Davalac izdržavanja je u obavezi da izdržava i da se brine o primaocu do njegove smrti, a zauzvrat primalac izdržavanja će na davaoca preneti pravo na već unapred utvrđernu svojinu prema ugovoru.
Budući da je primalac starija, teško pokretna osoba koja nije sposobna da se izdržava sama, sudski procesi su pokazali da sudovi primenjuju zakone pre svega u njenom interesu.
#8 Ugovor o zajmu
Kao i svi prethodno navedeni ugovori, i ovaj se sklapa između dva lica: zajmodavca I zajmoprimca.
Ovo je neformalan ugovor, što znači da svi navedeni članovi mogu da se prekrše.
Naime, prema ovom ugovoru, zajmodavac je u obavezi da zajmoprimcu preda određenu svotu novca ili neke druge zamenljive stvari, a zajmoprimac je dužan da sve ovo vrati u određenom roku, sa ili bez novčane nadoknade.