Novosti

Nazad na Novosti
sporazumni razvod

Razvod braka – odgovori na sva vaša pitanja i dodatni saveti

Razvod braka je svakako jedna od najzastupljenijih tema u sudskoj i advokatskoj praksi proteklih godina. Uvek možete mirnim putem proći kroz ovaj proces, ali praksa govori da su razvodi koji se mirovno rešavaju manje zastupljeni i da se parovi češće obraćaju advokatima za razvod i odlučuju na razvod putem tužbe.

Prolazeći kroz ovu vrlo neprijatnu situaciju, supružnici će morati da odaberu dva puta (mirovni i haotični koji za sobom nosi mnoga pitanja – borbu za starateljstvo, raspodelu imovine stečene u toku braka itd.).

Sigurno je da sebi postavljate bezbroj moralnih i pravnih pitanja kada ste se već odlučili na razvod braka i ovde ćemo vam dati odgovore na ona krucijalna.

PRAVO NA BRAK

Pravo na brak i na razvod braka zagarantovano je Ustavom Republike Srbije:

Prema Ustavu RS član 62 koji glasi:

  • Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.
  • Brak se zaključuje na osnovu slobodnog datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.
  • Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškaraca i žene.
  • Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom.
  • Vanbračna zajednica izjednačava se sa brakom u skladu sa zakonom.

Kao što vidimo iz Ustava RS pravo na brak je dozvoljeno svim građanima.  Brak mora da nastane kao posledica slobodne volje pojedinaca. Na taj način država je stala na put ugovorenim brakovima koji su rezultat bilo kakve prinude.

Brak se mora zaključiti pred državnim organom, odnosno matičarem.

Bračni drugovi u skladu sa njihovim verskim uverenjima mogu pored toga zaključiti brak pred  verskim poglavarima . Primer : u crkvi, sinegogi, dzamiji itd.

Važno je napomenuti brak koji zaključen SAMO  pred verskim poglavarima nije validan. On mora biti potvrđen pred državnim organima. Država  mora da ima evidenciju i spreči  pojavu bigamije.

Da li je dozvoljeno da jedan supružnik bude u braku sa dve osobe?

Odgovor: Ne, bigamija je krivično delo.

U javnosti se ovo pitanje postavilo  kada se saznalo za brak Muftije Zukorlića. On je u skladu sa svojom verom zaključio još jedan brak. On je tvrdio da u Islamu, muškarac može da ima čak četiri žene.

Prema ustavnom poretku Republike Srbije, to nije dozvoljeno. Bez obzira na razlučita verska uverenja nije moguće  da jedna osoba bude u braku sa više njih.

Muftija Zukorlić je prema zakonima države Srbije u samo jednom braku. „Brak“ sa drugom ili trećom ženom nije zakonit i ne predstavlja čak ni vanbračnu zajednicu.

U slučaju smrti, pravo nasleđivanja može imati samo zakonita prva žena, ostale nemaju nikakva prava.

PRAVO NA RAZVOD

  • Pitanje : Da li svako ima pravo na razvod?.

          Odgovor : Da.

Razvod kao i brak je pravo koje je dozvoljeno svima. Ne može ni na koji način da bude ograničeno.

Naš sud poznaje „razvod bez krivice“. Bez obzira na razloge, svako može da zatraži razvod braka i sud neće tražiti krivicu kod supružnika.

Na primer; potpuno je nebitno da li je bračni drug imao aferu i da li zbog toga želi da se razvede. Pravo na razvod imaju podjednako i supružnik koji je varao  kao i prevareni supružnik.

razvod braka

POSTUPAK RAZVODA BRAKA

  • Pitanje: Kako da se razvedem?

          Odgovor: Putem tužbe ili sporazumnim predlogom za razvod braka

Razvod braka je moguće ostvariti putem sporazumnog razvoda braka. Kada oba supružnika žele da se razvedu i postigli su određeni dogovor u pogledu dece i imovine.

Ukoliko samo jedan supružnik želi da se razvede u tom slučaju piše se tužba za razvod braka.

 Sporazumni razvod braka

Ovde je obavezna pismena saglasnost dva supružnika da žele da se razvedu. Prilikom ovakvog tipa razvoda, potrebno je podneti i:

  • pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava u kom se supružnici dogovaraju da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj.

Ako se desi da roditeljsko pravo pripadne jednom roditelju, potrebno je podneti i:

  • sporazum o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju
  • sporazum o visini doprinosa za izdržavanje koji će plaćati drugi roditelj
  • sporazum o održavanju odnosa između deteta i drugog roditelja

Razvod po tužbi

Tužba za razvod se podnosi:

  • ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni
  • ako se ni na koji način ne može ostvariti zajednica života između dva supružnika

Postupak posredovanja

Posredovanje se ostvaruje u dva pravca:

  1. obuhvata postupak mirenja između supružnika
  2. pokušaj sporazumnog okončanja razvoda

Šta je mirenje?

Ovaj deo postupka je pokrenut tužbom sa jedne strane, ali sa druge strane ima za cilj mirenje supružnika, rešavanje odnosa bez konflikta i bez razvoda braka.

Mirenje mogu da sprovode različiti organi među kojima su:

Nagodba

Ukoliko mirenje ne uspe, sledeći korak je nagodba. Nagodba ima istu svrhu kao mirenje, da se odnos reši bez konflikta. Sud će uvek nastojati da supružnici potpišu spoorazume o:

  1. vršenju roditeljskog prava
  2. podeli zajedničke imovine

Ukoliko supružnici zaključe oba sporazuma, nagodba će se smatrati uspešnom. Međutim ako se desi da se samo jedan od ova dva sporazuma reši, sud će nagodbu smatrati delimično uspešnom.

SPORAZUMNI RAZVOD ILI TUŽBA ZA RAZVOD BRAKA?

  • Pitanje: Da li ima razlike između sporazumnog razvoda braka i tužbe za razvod braka?

          Odgovor: Ne.

Sa stanovišta prava potpuno je svejedno da li će te postići sporazum o razvodu braka ili će to biti putem tužbe. U oba slučaja reč je o sudskom postupku i brak razvodi sud.

Kao što smo već pomenuli naš zakon poznaje „razvod bez krivice“.  Potpuno svejedno na koji način će te okončati vaš brak. U svakom slučaju ne postoje nikakve posledice . Nije važno koji je supružnik  želeo razvod braka i iz kojih razloga.

  • Pitanje: Da li moram da se pojavim na suđenju?

Odgovor: Ne, možete angažovati advokata da vas u potpunosti zastupa u toku celog postupka.

Mnogim supružnicima je neprijatno da se pojave na ročištu za razvod braka.  Žele da izbegnu kontakt sa drugim supružnikom, neki ne mogu da izađu sa posla ili imaju neke druge neodložene obaveze.  Bez obzira na razloge možete dati specijalno punomoćje advokatu.  Advokat  vas zastupa u celosti pred sudom i preuzme sve radnje u vašem najboljem interesu .

Razvod braka sa stranim državljaninom

Inostrani element u bračnoj zajednici ima tri vida:

  1. ukoliko jedan od supružnika ima strano državljanstvo
  2. ukoliko supružnici imaju srpsko državljanstvo, a brak je sklopljen u stranoj zemlji
  3. ukoliko jedan od supružnika ima prebivalište izvan Srbije

Razvod od stranog državljanina je komplikovan iz dva razloga:

  1. koji sud ima nadležnost da odluči o procesu razvoda?
  2. koje će se pravo primenjivati?

Tek nakon odgovora na ova dva pitanja, dolaze pitanja o starateljstvu nad decom i podeli imovine.

RAZVOD BRAKA IZ INOSTRANSTVA

  • Pitanje : Da li mogu da se razvedem u Srbiji ako živim u inostranstvu?

     Odgovor: Da.

Mnogi  našu državljeni koji žive i rade u inostranstvu postavljaju ovo pitanje. Bez obzira na mesto prebivališta državljani Srbije uvek mogu da se razvedu u Srbiji. Razvod u Srbiji je mnogo povoljiniji i  u finasijskom smilslu, sudske takse su višestruko manje.  Možete angažovati advokata putem specijalnog punomoćja da vas zastupa u celokupnom razvodu braka. Nije neophodno ni  da dolaziti u Srbiju.

Posledice razvoda braka

Supružnici

  • prestaju međusobna prava i obaveze koje su postojale od zaključenja braka
  • kada su već razvedeni, supružnici imaju pravo na sklapanje novog braka
  • supružnici mogu zadržati bračno prezime ili vratiti prezime koje su koristili pre braka
  • nakon razvoda nastupa raspodela imovine

Deca 

  • sa kojim roditeljem će dete živeti?
  • kolika će biti alimentacija drugog roditelja?
  • Postoji takođe slučajevi u kojima roditelj koji će voditi računa o detetu, živi u stanu drugog roditelja koji će plaćati alimentaciju. Roditelj i dete mogu da steknu to pravo, ali nikako ne mogu steći pravo svojine.

razvod

VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA

  • Pitanje: Da li se dete uvek povereva majci na samostalno vršenje roditeljskog prava?

      Odgovor: Sud uvek vodi računa o najboljem interesu detata.

Naš porodični zakon nigde izričito ne govori da se maloletno dete povereva majci. Zakon isključivo  kaže da sud treba da vodi isključivo o tome šta je u najboljem interesu detata. Kod nas postoji praksa suda da se maloletno dete obično dodeljuje majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ali reč je samo o praksi ne o zakonskom rešenju. U poslednje vreme sudska praksa se menje i sve veći broj očeva zainteresovan je za samostalno vršenje roditeljskog prava.

Javnosti je poznat slučaj Severine i Milana Popovića. Sud je u tom slučaju dodelio samostalno starateljstvo ocu. U ovom konkretnom slučaju sud je odlučio da je u najboljem interesu detata da se o njemu brine otac. To naravno ne znači da je Severina izgubila dete kako su tabloidi pisali. Reč je o tome da je dete povereno ocu na staranje, a majka ima pravo da ga redovno viđa i komunicira sa njim.

Ovakva praksa biće sve češća sa obzirom da veliki broj očeva pokazuje želju da brinu o deci, a ponekad je to u najboljem interesu detata.

PODELA IMOVINE POSLE RAZVODA

Čitavu imovinu supružnika možemo podeliti na:

  1. posebnu – imovina koju jedan od supružnika poseduje u trenutku ulaska u bračnu zajednicu, kao i ona imovina stečena u braku koja je deo poklona ili nasleđa.
  2. zajedničku – imovina koja je radom stečena u toku bračne zajednice.

Stoga, da bi se nešto tretiralo kao zajednička imovina, potrebno je:

  • da je stečena radom
  • da je stečena u toku bračne zajednice

Sam zakon predviđa jednaku podelu zajedničke imovine. Međutim, sa druge strane, ostavljen je prostor da supružnici vode parnični postupak, gde bi tužbom mogli da opovrgnu ovu pretpostavku.

U smislu raspodele imovine, najveća borba se vodi za stan ili kuću u kojoj su supružnici stanovali u toku bračne zajednice. Ovde se obično nude dva rešenja:

  1. nekretnina će biti prodata, a novac procentualno dodeljen supružnicima
  2. u drugom slučaju bi se utvrdio procentulni udeo svakog supružnika, a supružnici bi postali suvlasnici

Kao što je do sada par puta naglašeno, sporazum je najbitnija stavka u brakorazvodnom postupku. Tako i kod podele imovine, možete izabrati sporazumni put koji će vas brzo dovesti do razrešenja, ali takođe možete odabrati sudski proces koji zahteva mnogo vremena i gubljenja energije.

Sada jedna neprijatna tema koja uvek dovodi u pitanje poverenje u samom braku, a to je – predbračni ugovorI upravo bi baza bila taj predbračni ugovor u toku razvoda, na osnovu njega bi se donosile odluke o raspodeli imovine i rešio veći deo sporova u toku razvoda braka.

VANBRAČNA ZAJEDNICA

  • Pitanje: Da li je vanbračna zajednica u potpunosti izjednačena sa bračnom?

Odgovor: Jeste u svemu, osim nasleđivanja.

Vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom. Imovina koja je stečena  zajedničkim radom u toku trajanja vanbračne zajednice života  je zajednička.

Deca iz vanbračne zajednice su izjednačena u svim pravima kao i bračna deca.

Vanbračni supružnici imaju pravo na izdržavanje isto kao i bračni.

Jedino gde NISU izjednačeni bračni i vanbračni partneri  jeste nasleđivanje.

U slučaju smrti bračnog druga, njegov supružnik nasleđuje po samom zakonu u prvom naslednom redu.

Kod vanbračne zajednice, u slučaju smrti vanbračnog druga, vanbračni supružnik nema pravo zakonskog nasleđivanja.

Vanbračni supružnik  može da nasledi na drugi način. Na primer putem testamenta ili ugovora o doživotnom izdržavanju, ali ne nasleđuje po sili zakona.

PORODIČNA PENZIJA

Odgovor: Da, on može da nasledi penziju pod određenim uslovima.

Vanbračni supružnik ima pravo da nasledi porodičnu penziju. Uslovi su da je bio u vanbračnoj zajednici života najmanje 3 godine ili ako sa umrlim osiguranikom ima zajedničko dete. Postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se vanparničnom postupku.

GEJ BRAKOVI

  • Pitanje da li su u Srbiji dozvoljeni gej brakovi?

Odgovor: Ne.

Prema Ustavu RS brak je izričito definisan kao zajednica muškarca i žene. To znači da nije moguće u Srbiji zaključiti gej brak. Nije  moguće doneti takav zakon bez promene Ustava RS.

Ovo ne znači da LGBT zajednica ne može na drugi način da ostvari  svoja prava.

Nasleđivanje nije moguće na osnovu zakona.  Dozvoljeno da se napiše testament, napravi ugovor o doživotnom izdržanju, ugovor o poklonu.

Takođe je moguće da LGBT partneri kupe nepokretnost kao suvlasnici.  Naš pravni sistem je bogat različitim rešenjima koji bi mogli da  pomognu da se prevaziđu određeni problemi.

Podeli

Nazad na Novosti
Pozovite nas!