Novosti

Ukoliko postoji potreba za utvrđivanjem i osporavanjem, proces dokazivanja očinstva je regulisan zakonom i rešava se sudskim putem uz obavezno angažovanje advokata. Proces ume da bude bolan i poražavajuć, naročito ako su muškarac i žena uveliko u lošim odnosima.

Nakon porođaja, žena je u obavezi da navede ime oca deteta i taj muškarac mora da dođe i izjasni se povodom očinastva. Dete ima pravo da zna ko su mu roditelji, a oba roditelja imaju pravo da učestvuju u odgoju deteta.

Ukoliko je dete rođeno u vanbračnoj zajednici, očinstvo se zvanično dokazuje priznanjem ili pravosnažnom sudskom presudom. Ukoliko je dete rođeno u braku, automatski se muž smatra ocem, međutim, ukoliko postoji sumnja on može sudskim putem da pokrene osporavanje očinstva.

Dete po pravilu nosi prezime jednog ili oba roditelja. Ukoliko muškarac i žena ne mogu da se dogovore oko prezimena, u čitavu proceduru se upliće Centar za socijalni rad.

Danas, zahvaljujući DNK analizi može da se dokaže da li je muškarac otac ili nije, što je bilo gotovo nezamislivo u prošlosti. Međutim, potreba deteta da zna i odrasta uz oba roditelja ravnopravno, oduvek je bila prisutna i tu nema ničeg novog i savremenog.

Utvrđivanje očinstva sudskim putem

Pravo na utvrđivanje očinstva ima majka, dete i muškarac koji tvrdi da je otac deteta.

Ukoliko žena ne priznaje bračnog ili vanbračnog muža za oca deteta, ili muškarac ne želi da prizna dete, u čitav proces se upliće sud.

Sud prvo utvrđuje putem veštačenja poreklo deteta prema ocu, vrši se računanje kako bi se utvrdio period u kome je začeto dete. Ako se ustanovi da žena i muškarac nisu bili zajedno u periodu kada je došlo do začeća, onda nema potrebe za drugim dokazima.

Pod drugim dokazima se podrazumeva DNK analiza.

Nakon utvrđenog očinstva, zasniva se roditeljski odnos između deteta i oca. Dete ne stiče samo alimentaciona prava, već zasniva i srodnički odnos sa ocem. U tom slučaju je otac dužan da izdržava majku deteta tri meseca pre njenog porođaja i godinu dana posle porođaja, sve zavisi od trenutka kada je ona podnela zahtev za izdržavanje.

Utvrđivanje očinstva DNK analizom

Neophodan uslov za potvrdu očinstva jeste da dete ima polovinu genetskog materijala od oca, što se utvrđuje na osnovu DNK profila. DNK analiza profila je jedini pouzdani test za utvrđivanje očinstva, a ujedno je i jedina metoda priznata na sudu.

Utvrđivanje očinstva se bazira na poređenju DNK profila osoba koje se testiraju – deteta i potencijalnog oca i/ili majke. Kako dete nasleđuje jednu polovinu genetskog materijala od oca, drugu od majke, veća je preciznost i tačnost ukoliko se DNK deteta poredi sa DNK oba roditelja.

Očinstvo može da se utvrdi i pre nego što se dete rodi zahvaljujući analizi plodove vode.

U DNK centru rade stručnjaci koji su upisani u Registar stalnih sudskih veštaka.

Ukoliko osoba ne želi da se podvrgne DNK analizi, sud u većini slučajeva odbijanje tumači kao priznanje.

Tužba za utvrđivanje očinstva

Tužbu za utvrđivanje očinstva može da podnese dete, majka deteta ili muškarac koji misli da je otac.

Muškarac koji smatra da je otac, može da podnese tužbu najkasnije u roku od 10 godina nakon rođenja deteta. Majka takođe ima rok do deset godina da podnese tužbu protiv muškarca koji ne priznaje očinstvo. Dete može bilo kada da podnese tužbu.

Ukoliko tužbu podnesu dete ili majka deteta, tuženi je sporni otac. Muškarac koji smatra da je otac, može da podnese tužbu protiv majke deteta ukoliko mu ona osporava očinstvo.

Tužba se može podneti sudu u mestu gde tuženi ima prebivalište. Ako je tužilac dete za koje se utvrđuje očinstvo, tužba se može podneti i sudu u mestu gde dete ima prebivalište.

Bez odluke suda, nije moguće jednog roditelja lišiti roditeljskog prava. U tom slučaju oštećeni roditelj ima pravo da podnese tužbu protiv roditelja koji ne dozvoljava da se ravnopravno učestvuje u razvoju i vaspitanju deteta.  Oštećeni roditelj bi trebalo tužbu da podnese u mestu gde je tužena osoba prijavljena.

Teorijski, sud bi trebalo u roku od 15 dana nakon podnešene tužbe da pokrene glavnu raspravu, međutim, u praksi je to malo teže jer su sudovi prenatrpani raznim slučajevima.

Osporavanje očinstva

U slučaju osporavanja, sudski postupak se pokreće tužbom za osporavanje očinstva. Tužba može biti usmerena ka osporavanju bračnog ili vanbračnog očinstva.

Očinstvo je osporeno nakon što se dokaže da muškarac, bio u braku ili ne, nije otac deteta.

Sudski postupak se može pokrenuti bukvalno u trenutku kada se rodi sumnja u muškarcu koji se drži za oca.

Osporavanje očinstva može da pokrene i dete, ali je sudska praksa pokazala da to uglavnom pokreću muškarci koji nisu sigurni u svoje očinstvo. Tužbu može podneti i muškarac koji misli da je otac protiv muškarca koji je priznao dete.

Ukoliko majka deteta pokrene tužbu osporavanja očinstva, njeno dete je na putu da izgubi bračni status i očevo poreklo. To je ozbiljna odluka koju treba doneti hladne glave.

Važno je znati da su prava dece rođena u bračnoj i vanbračnoj zajednici jednaka pred sudom i Porodičnim zakonom.